Treće godine vladanja Osije, Elahovog sina, kralja Izraela, Jezekija, sin Ahaza, Judinog kralja, postao je kralj.
On je imao dvadeset i pet godina kad je počeo da vlada i vladao je dvadeset i devet godina u Jerusalimu. Njegova majka zvala se Abija i bila je Zaharijina kći.
On je činio ono što je ispravno u Gospodnjim očima, sve onako kako je činio i David, njegov praotac.
Jezekija je uklonio obredne uzvišice, oborio obredne stubove, posekao obredno deblo i razbio bakarnu zmiju koju je načinio Mojsije, jer su joj sve do tada Izraelovi sinovi prinosili kâd i zvali su je Nehuštan.*
On se uzdao u Gospoda, Izraelovog Boga, i nije bilo takvog među svim Judinim kraljevima posle njega, a ni među onima pre njega.
Držao se Gospoda i nije odstupio od njega, nego se držao uputstava koje je Gospod dao Mojsiju.
Gospod je bio s Jezekijom koji je postupao razborito u svemu što je radio. On se pobunio protiv kralja Asirije i nije mu više služio.
Isto tako, pobio je Filisteje do Gaze i njenog područja, od stražarskih kula do utvrđenih gradova.
Četvrte godine vladanja Jezekije, to jest sedme godine vladanja Osije, Elahovog sina, kralja Izraela, Šalmaneser, kralj Asirije, došao je na Samariju i opkolio je.
Osvojio ju je posle tri godine. Šeste godine vladanja Jezekije, to jest devete godine vladanja Osije, kralja Izraela, Samarija je bila zauzeta.
Zatim je kralj Asirije izgnao Izraelce u Asiriju i naselio ih u Helahu i Haboru na reci Gozan i u gradovima Medije,
zato što nisu slušali glas Gospoda, svog Boga, nego su prestupali njegov savez, sve što ih je uputio Mojsije, Gospodnji sluga. Nisu to slušali niti su izvršavali.
Četrnaeste godine vladanja Jezekije, Sinakirib, kralj Asirije, došao je na sve utvrđene gradove u Judi i osvojio ih.
Tada je Jezekija, Judin kralj, poručio kralju Asirije u Lakišu: „Zgrešio sam. Odvrati se od mene i što god tražiš od mene, daću ti.“ Kralj Asirije zatražio je od Jezekije, Judinog kralja, trista talanata srebra i trideset talanata zlata.
Jezekija je dao sve srebro koje se našlo u Gospodnjem domu i u riznicama kraljevog dvora.
Tada je Jezekija, Judin kralj, skinuo vrata Gospodnjeg hrama i dovratke koje je sam obložio zlatom, pa je zlato s njih dao kralju Asirije.
Kralj Asirije poslao je iz Lakiša vrhovnog zapovednika vojske, glavnog dvorskog službenika i jednog visokog službenika u svom kraljevstvu kod kralja Jezekije u Jerusalim s jakom vojskom. Oni su ustali i pošli u Jerusalim. Kad su stigli, stali su kod vodovoda gornjeg jezera na putu koji vodi do polja onih koji bele rublje.
I pozvali su kralja, ali su im u susret izašli upravitelj kraljevog dvora Elijakim, Helkijin sin, pisar Somna i letopisac Joah, Asafov sin.
Visoki službenik im je rekao: „Recite Jezekiji: ‘Ovako kaže veliki kralj, kralj Asirije: ‘Kakva je to uzdanica u koju se uzdaš?
Ti kažeš: ‘Imam veštinu i silu potrebnu za rat,’ ali to su samo prazne reči. U koga se uzdaš, pa si se pobunio protiv mene?
Uzdaš se u podršku Egipta, u slomljenu trsku, koja probode dlan onom ko se na nju nasloni. Takav je faraon, kralj Egipta, svima koji se uzdaju u njega.
Ako mi kažete: ‘Mi se uzdamo u Gospoda, svog Boga,’ zar nije upravo njegove uzvišice i oltare Jezekija uklonio, pa govori Judi i Jerusalimu: ‘Pred ovim oltarom se klanjajte u Jerusalimu?’
A sada, ovako se nagodi s mojim gospodarem, kraljem Asirije: daću ti dve hiljade konja, pa da vidimo možeš li naći ljude koji će jahati na njima.
Kako ćeš onda poraziti jednog jedinog namesnika među najmanjim slugama mog gospodara, kad se uzdaš u Egipat da će ti dati kola i konjanike?
Uostalom, jesam li bez Gospodnjeg odobrenja krenuo na ovo mesto da ga opustošim? Sam Gospod mi je rekao: ‘Idi na tu zemlju i opustoši je.’“
Tada su Elijakim, Helkijin sin, Somna i Joah rekli visokom službeniku: „Molimo te, govori svojim slugama na sirijskom jeziku, jer mi razumemo. Nemoj nam govoriti na judejskom jeziku da čuje narod koji je na zidinama.“
Ali visoki službenik im je rekao: „Zar me je moj gospodar poslao da ove reči kažem tvom gospodaru i tebi? Zar me nije poslao ljudima koji stoje na zidinama, koji će zajedno s vama morati da jedu svoj izmet i da piju svoju mokraću?“
Zatim je visoki službenik, stojeći i dalje na tom mestu, na sav glas povikao na judejskom jeziku: „Čujte reč velikog kralja, kralja Asirije.
Ovako kaže kralj: ‘Ne dajte da vas vara Jezekija, jer vas on ne može izbaviti iz moje ruke.
Ne dajte da vas Jezekija nagovori da se uzdate u Gospoda, govoreći vam: ‘Gospod će nas sigurno izbaviti i ovaj grad neće biti predat u ruke kralju Asirije.
Ne slušajte Jezekiju, jer ovako kaže kralj Asirije: ‘Predajte mi se i dođite k meni, pa ćete svi jesti sa svoje loze i sa svoje smokve, i svi ćete piti vodu iz svog bunara,
dok ne dođem i odvedem vas u zemlju kao što je vaša, u zemlju žita i mladog vina, u zemlju hleba i vinograda, u zemlju maslina i meda. Tako ćete ostati živi i nećete umreti. Ne slušajte Jezekiju, jer vas on zavodi, govoreći: ‘Gospod će nas izbaviti.’
Da li su bogovi drugih naroda izbavili svoju zemlju iz ruke kralja Asirije?
Gde su bogovi Emata i Arfada? Gde su bogovi Sefarvima, Ene i Ive? Jesu li oni izbavili Samariju iz moje ruke?
Koji su to bogovi među svim bogovima tih zemalja izbavili svoju zemlju iz moje ruke, pa da sad Gospod izbavi Jerusalim iz moje ruke?“
A narod je ćutao i nije mu odgovorio ni reči, jer je kraljev nalog glasio: „Ne odgovarajte mu.“
Zatim su upravitelj dvora Elijakim, Helkijin sin, pisar Somna i letopisac Joah, Asafov sin, razderali svoje haljine i otišli kod Jezekije da mu prenesu šta je visoki službenik rekao.
