Dvadeset i treće godine vladanja Joaša, Ahazijinog sina, Judinog kralja, Joahaz, Jehuov sin, postao je kralj nad Izraelom u Samariji i vladao je sedamnaest godina.
On je činio ono što je zlo u Gospodnjim očima i poveo se za gresima Jeroboama, Nebatovog sina, kojima je naveo Izrael na greh. Nije odstupio od njih.
Gospod se žestoko razgnevio na Izrael, tako da ih je za sve to vreme predao u ruke Azaelu, kralju Sirije, i u ruke Ben-Hadadu, Azaelovom sinu.
Ali Joahaz je umilostivio Gospodnje lice i Gospod ga je uslišio, jer je video nevolju Izraela zato što ga je tlačio kralj Sirije.
Zato je Gospod dao Izraelu spasitelja, tako da su se Izraelovi sinovi oslobodili sirijske vlasti i nastavili da žive u svojim domovima kao i ranije.
Ali nisu odstupili od greha Jeroboamovog doma kojima je Jeroboam naveo Izrael na greh, nego su ustrajali u njegovom grehu. Fetiš sreće je još uvek stajao u Samariji.
Joahazu je od vojske ostalo samo pedeset konjanika, deset bojnih kola i deset hiljada pešaka, jer je ostalu vojsku kralj Sirije razbio i pretvorio u prah kao u vreme vršidbe.
Ostala Joahazova dela, sve što je činio i svi njegovi poduhvati, zar nije sve to zapisano u dnevnicima kraljeva Izraela?
Joahaz je počinuo kod svojih praočeva i sahranili su ga u Samariji. Umesto njega vladao je njegov sin Jehoaš.
Trideset i sedme godine vladanja Joaša, Judinog kralja, Jehoaš, Joahazov sin, postao je kralj nad Izraelom u Samariji i vladao je šesnaest godina.
On je činio ono što je zlo u Gospodnjim očima. Nije odstupio ni od jednog greha Jeroboama, Nebatovog sina, kojima je Izrael naveo na greh, nego je ustrajao u njima.
Ostala Jehoašova dela, sve što je činio, svi njegovi poduhvati i kako je ratovao sa Amasijom, Judinim kraljem, zar nije sve to zapisano u dnevnicima kraljeva Izraela?
Jehoaš je počinuo kod svojih praočeva, a na njegov presto seo je Jeroboam.* Jehoaš je bio sahranjen u Samariji kod kraljeva Izraela.
* Radi se o Jeroboamu II.
Kad se Eliša razboleo od bolesti od koje je kasnije i umro, došao mu je Jehoaš, kralj Izraela, i plačući nad njegovim licem, rekao mu: „Oče moj, oče moj! Izraelova bojna kola i njegovi konjanici!“
Eliša mu reče: „Uzmi luk i strele.“ I on uze luk i strele.
Tada Eliša reče kralju Izraela: „Nategni luk.“ On je nategao luk, a Eliša je stavio svoje ruke na kraljeve ruke,
i rekao: „Otvori prozor prema istoku.“ On ga je otvorio. Na kraju Eliša reče: „Odapni strelu!“ I on ju je odapeo. Zatim Eliša reče: „Gospodnja strela spasenja, strela koja spasava od Sirije! Kod Afeka ćeš potpuno poraziti Siriju.“
Onda reče: „Uzmi strele.“ Kad je kralj Izraela uzeo strele, Eliša mu reče: „Udaraj o zemlju.“ On je udario tri puta, a onda je stao.
Tada se Božji čovek naljuti na njega i reče: „Trebalo je da udariš pet ili šest puta! Tada bi potpuno porazio Siriju, a ovako ćeš samo tri puta razbiti Siriju.“
Zatim je Eliša umro i sahranili su ga. Čete moabskih razbojnika obično su početkom godine napadale zemlju.
Kad su jednom sahranjivali jednog čoveka, ugledali su razbojnike pa su bacili mrtvaca u Elišin grob. Kad se mrtvac dotakao Elišinih kostiju, oživeo je i stao na svoje noge.
Azael, kralj Sirije, tlačio je Izraelce dokle god je bio živ Joahaz.
Ali Gospod im se smilovao i bio je milosrdan, i pogledao je na njih radi svog saveza s Abramom, Isakom i Jakovom. Nije hteo da ih istrebi i nije ih odbacio od svog lica do sada.
Na kraju je Azael, kralj Sirije, umro, a umesto njega vladao je njegov sin Ben-Hadad.
Jehoaš, Joahazov sin, vratio je iz ruke Ben-Hadada, Azaelovog sina, gradove koje je Azael u ratu uzeo njegovom ocu Joahazu. Jehoaš ga je tri puta porazio i tako je vratio izraelske gradove.
