Druga knjiga o kraljevima (23. glava)

Tada je kralj poslao da se kod njega sakupe sve starešine iz Jude i iz Jerusalima.
Zatim je kralj otišao u Gospodnji dom, a s njim i svi ljudi iz Jude i svi stanovnici Jerusalima, sveštenici i proroci, ceo narod, malo i veliko. I čitao je pred njima sve reči knjige saveza koja je pronađena u Gospodnjem domu.
Kralj je, stojeći pored stuba, sklopio savez pred Gospodom da će slediti Gospoda i da će se držati njegovih uputstava, njegovih svedočanstava i njegovih odredbi svim srcem i svom dušom, izvršavajući reči ovog saveza zapisane na ovom svitku. Zatim je ceo narod potvrdio savez.
Kralj je dao uput prvosvešteniku Helkiji, ostalim sveštenicima i vratarima da iznesu iz Gospodnjeg hrama sve predmete načinjene za Bala, za obredno deblo i za svu nebesku vojsku. Zatim je sve to spalio izvan Jerusalima na kedronskim poljima, a pepeo od toga odneo je u Bet-El.
On je raspustio sveštenike tuđih bogova koje su Judini kraljevi postavili da prinose kâd na obrednim uzvišicama u Judinim gradovima i u okolini Jerusalima, a isto tako i one koji su prinosili kâd Balu, suncu, mesecu, sazvežđima i svoj nebeskoj vojsci.
Izneo je obredno deblo iz Gospodnjeg doma i odneo ga izvan Jerusalima u dolinu Kedron, spalio ga u dolini Kedron i satro u prah, a prah je prosuo po grobovima običnog naroda.
Srušio je stanove hramskih bludnika koji su se nalazili u Gospodnjem domu i u kojima su žene tkale platno za svetilišta gde se obožavalo obredno deblo.
On je doveo sve sveštenike iz Judinih gradova, a onda je oskrnavio obredne uzvišice gde su ti sveštenici prinosili kâd, od Gebe sve do Beršebe. Zatim je srušio obredne uzvišice na vratima, one što su bile kod vrata Jošue, gradskog zapovednika, s leve strane kad se uđe na gradska vrata.
Ali sveštenici s obrednih uzvišica nisu dolazili pred Gospodnji oltar u Jerusalimu, nego su jeli beskvasne hlebove među svojom braćom.
Oskrnavio je i Tofet, u dolini Henomovih sinova, da više niko ne bi svog sina ili svoju kćer spaljivao u čast Molohu.
I nije više dopuštao da konji koje su Judini kraljevi posvetili suncu ulaze u Gospodnji dom pokraj sobe dvoranina Natan-Meleha, koja se nalazila u tremu, a kola posvećena suncu spalio je vatrom.
Oltare koji su bili na krovu Ahazove gornje sobe, koje su načinili Judini kraljevi, i oltare koje je Manasija načinio u oba dvorišta Gospodnjeg doma, kralj je srušio i tamo ih je satro, a njihov prah bacio je u dolinu Kedron.
Kralj je oskrnavio i obredne uzvišice koje su bile nasuprot Jerusalimu, desno od Gore uništenja,* koje je Solomon, kralj Izraela, načinio Astaroti, gadnoj boginji Sidonaca, Hemosu, gadnom bogu Moabaca, i Melhomu, odvratnom bogu Amonovih sinova.
* To jest Maslinske gore, naročito njenog južnog kraja koji se naziva i Gora prestupa.
Oborio je obredne stubove i posekao obredna debla, a mesta gde su se nalazili napunio je ljudskim kostima.
Isto tako, srušio je i oltar koji je bio u Bet-Elu i obrednu uzvišicu koju je načinio Jeroboam, Nebatov sin, koji je naveo Izrael na greh. Srušio je i oltar i obrednu uzvišicu. Zatim je tu uzvišicu spalio i satro u prah, a spalio je i obredno deblo.
Kad se Josija okrenuo i video grobove koji su bili tamo na gori, poslao je ljude da izvade kosti iz grobova. Onda je te kosti spalio na oltaru kako bi ga oskrnavio, prema Gospodnjoj reči koju je objavio Božji čovek, koji je unapred rekao sve to.
Zatim je upitao: „Kakav je ono nadgrobni spomenik koji vidim?“ Ljudi iz grada odgovorili su mu: „To je grob Božjeg čoveka koji je došao iz Jude i objavio sve ovo što si ti učinio sa oltarom u Bet-Elu.“
A on je rekao: „Ostavite ga. Neka niko ne dira njegove kosti.“ Tako su ostavili njegove kosti zajedno s kostima proroka koji je došao iz Samarije.
Josija je uklonio i sva svetilišta, uzvišice, po samarijskim gradovima, koja su kraljevi Izraela načinili da bi vređali Boga, i učinio je s njima sve što je učinio i u Bet-Elu.
A sve sveštenike sa obrednih uzvišica koji su tamo bili pogubio je na oltarima i spalio je ljudske kosti na oltarima. Zatim se vratio u Jerusalim.
Tada je kralj dao uput celom narodu: „Proslavite Pashu u čast Gospodu, svom Bogu, kao što je zapisano u ovoj knjizi saveza.“
Jer takva se Pasha nije slavila od vremena sudija koji su sudili Izraelu niti za sve vreme kraljeva Izraela i Judinih kraljeva.
Ali osamnaeste godine Josijinog vladanja proslavljena je takva Pasha u čast Gospodu u Jerusalimu.
Isto tako, one koji prizivaju duhove i proriču budućnost, kućne idole, odvratne idole i sve gadne bogove koji su mogli da se vide u Judinoj zemlji i u Jerusalimu, Josija je istrebio da bi izvršio reči zakona zapisane u knjizi koju je sveštenik Helkija pronašao u Gospodnjem domu.
Pre Josije nije bilo takvog kralja koji se vratio Gospodu svim svojim srcem, svom svojom dušom i svom svojom snagom, i činio sve prema Mojsijevom zakonu, a ni posle njega nije bilo takvog kao on.
Ipak, Gospod se nije odvratio od svog žestokog gneva, jer se žestoko razgnevio na Judu zbog svih uvreda kojima ga je vređao Manasija.
Gospod je rekao: „I Judu ću odbaciti od sebe kao što sam odbacio Izrael. Odbaciću ovaj grad koji sam izabrao, Jerusalim, i dom za koji sam rekao: ‘Tu će biti moje ime.’“
Ostala Josijina dela i sve što je činio, zar nije sve to zapisano u dnevnicima Judinih kraljeva?
U njegovo vreme faraon Neko, kralj Egipta, pošao je kralju Asirije, prema reci Eufrat. Kralj Josija izašao je na njega, ali ga je on ubio kod Megida čim ga je ugledao.
Njegove sluge stavile su ga mrtvog na kola, odvezle ga iz Megida u Jerusalim i sahranile u njegovom grobu. Zatim je narod uzeo Joahaza, Josijinog sina, pomazao ga i postavio za kralja umesto njegovog oca.
Joahaz je imao dvadeset i tri godine kad je počeo da vlada i vladao je tri meseca u Jerusalimu. Njegova majka zvala se Amutala i bila je kći Jeremije iz Livne.
On je činio ono što je zlo u Gospodnjim očima, sve onako kako su činili i njegovi praočevi.
Faraon Neko bacio ga je u okove u Ribli, u ematskoj zemlji, da više ne vlada u Jerusalimu, a zemlji je nametnuo danak od sto talanata srebra i jednog talanta zlata.
Zatim je faraon Neko postavio Elijakima, Josijinog sina, za kralja umesto Josije, njegovog oca, i promenio mu ime u Joakim, a Joahaza je uzeo i odveo u Egipat, gde je i umro.
Joakim je dao faraonu srebro i zlato. Ali da bi mogao dati srebro koje je zahtevao faraon, nametnuo je zemlji porez. Prema visini poreza koji je svakom bio određen, uzimao je srebro i zlato od naroda da bi ga dao faraonu Nekou.
Joakim je imao dvadeset i pet godina kad je počeo da vlada i vladao je jedanaest godina u Jerusalimu. Njegova majka zvala se Zebuda i bila je kći Fedaje iz Rume.
On je činio ono što je zlo u Gospodnjim očima, sve onako kako su činili i njegovi praočevi.