Posle toga Isus je putovao po Galileji, jer nije hteo da ide u Judeju, zato što su Judejci tražili priliku da ga ubiju.
Približavao se Praznik senica, jedan od judejskih praznika.
Zato su mu njegova braća rekla: „Idi odavde i pođi u Judeju, da i tvoji učenici vide dela koja činiš.
Jer ko želi da bude poznat, ništa ne čini u tajnosti. Ako činiš takve stvari, pokaži se svetu.“
Naime, njegova braća nisu verovala u njega.
Zato im je Isus rekao: „Moje vreme još nije došlo, a za vas je vreme uvek pogodno.
Svet nema razloga da mrzi vas, ali mrzi mene, jer ja svedočim o njemu da su njegova dela zla.
Vi pođite na praznik, a ja još ne idem na ovaj praznik, jer moje vreme još nije došlo.“
To im je rekao i ostao je u Galileji.
Ali kad su njegova braća otišla na praznik, pošao je i on, ali ne javno, nego potajno.
Judejci su ga tražili na praznik i govorili: „Gde je taj?“
I mnogi u narodu potajno su raspravljali o njemu. Jedni su govorili: „On je dobar čovek,“ a drugi: „Nije, nego zavodi narod.“
Ali niko nije o njemu govorio javno jer su se bojali Judejaca.
Isus je sredinom praznika otišao u hram i poučavao.
Judejci su se čudili: „Kako ovaj poznaje knjige kad nije pohađao škole?“
A Isus im je odgovorio: „Moje učenje nije moje, već od Onog koji me šalje.
Ako neko želi da vrši njegovu volju, on će znati da li je to učenje od Boga ili ja govorim sam od sebe.
Ko govori sam od sebe, traži svoju slavu, a ko traži slavu onoga koji ga je poslao, taj je istinit i u njemu nema nepravednosti.
Zar vam Mojsije nije dao Zakon? A niko od vas nije poslušan Zakonu. Zašto želite da me ubijete?“
Narod je odgovorio: „Demon je u tebi. Ko želi da te ubije?“
Na to im je Isus rekao: „Učinio sam jedno delo, i svi se čudite.
Zato razmislite o ovome: Mojsije vam je dao obrezanje – ali ono u stvari nije od Mojsija, nego od praočeva – a vi u Subotu obrezujete čoveka.
Ako se čovek obrezuje u Subotu i time se nije prekršio Mojsijev zakon, zašto se gnevite na mene jer sam celog čoveka izlečio u Subotu?
Ne sudite po spoljašnjosti, nego sudite pravednim sudom.“
Tada su neki iz Jerusalima rekli: „Zar nije to onaj koga žele da ubiju?
A evo, javno govori i ništa mu ne kažu. Da nisu i poglavari zaista spoznali da je on Hristos?
Ali za njega znamo odakle je, a kad Hristos dođe, niko neće znati odakle je.“
Zato je Isus povikao dok je poučavao u hramu: „Vi me poznajete i znate odakle sam. Ja nisam došao sam od sebe, nego zaista postoji onaj koji me je poslao, a vi ga ne poznajete.
Ja ga poznajem, jer sam od njega i on me je poslao.“
Od tada su tražili priliku da ga uhvate, ali niko nije digao ruku na njega, jer još nije bio došao njegov čas.
Mnogi iz naroda poverovali su u njega. Govorili su: „Kad Hristos dođe, zar će činiti više znakova nego što ih ovaj čini?“
Fariseji su čuli da se u narodu tako priča o njemu, pa su sveštenički glavari i fariseji poslali stražare da ga uhvate.
Tada je Isus rekao: „Još sam malo vremena s vama, a onda ću otići k onome koji me je poslao.
Tražićete me, ali me nećete naći, i tamo gde sam ja, vi ne možete doći.“
Tada su Judejci rekli među sobom: „Kuda ovaj namerava da ode, a da ga mi nećemo naći? Zar namerava da pođe Judejcima rasejanim među Grcima i da poučava Grke?
Šta znači to što si rekao: ‘Tražićete me, ali me nećete naći, i tamo gde sam ja, vi ne možete doći?’“
Poslednjeg i najvažnijeg dana praznika, Isus je ustao i povikao: „Ako je neko žedan, neka dođe k meni i pije!
Ko bude verovao u mene, kao što je rečeno u Pismu, iz njegovog tela poteći će reke žive vode.“
A rekao je to za Duh koji je trebalo da prime oni koji veruju u njega. Tada, naime, Duh još nije bio dat,* jer Isus još nije bio proslavljen.
