- Jedan čovek po imenu Ananija, zajedno sa svojom ženom Sapfirom, prodao je jedno imanje
- i potajno zadržao deo dobijenog novca, za šta je znala i njegova žena. Zatim je doneo samo jedan deo i stavio ga pred noge apostolima.
- A Petar je rekao: „Ananija, zašto te je Sotona naveo da slažeš Duhu svetom i potajno zadržiš deo novca dobijenog od prodaje zemlje?
- Zar nije ona bila tvoja i pre nego što si je prodao? A kad si je prodao, zar nisi mogao s tim novcem raditi šta si hteo? Zašto si u svom srcu naumio učiniti tako nešto? Nisi slagao ljudima, već Bogu.“
- Kad je Ananija čuo te reči, srušio se i izdahnuo. Tako je veliki strah obuzeo sve koji su to čuli.
- Neki mladići su ustali, umotali ga u zavoje, izneli ga i sahranili.
- Posle otprilike tri sata, ušla je njegova žena, ne znajući šta se dogodilo.
- Petar ju je upitao: „Reci mi, jeste li za toliko prodali imanje?“ A ona je rekla: „Da, za toliko.“
- Tada joj je Petar rekao: „Zašto ste se dogovorili da iskušate Gospodnji Duh? Evo, pred vratima su noge onih koji su sahranili tvog muža, a sad će i tebe izneti.“
- I ona se odmah srušila pred njegovim nogama i izdahnula. Kad su ušli mladići, našli su je mrtvu, pa su je izneli i sahranili pored njenog muža.
- Veliki strah je obuzeo celu zajednicu pozvanih i sve koji su čuli za to.
- Apostoli su činili mnoga čuda i znake u narodu. I svi su jednodušno bili u Solomonovom tremu.
- Niko drugi nije se usudio da im se priključi, ali ih je narod hvalio.
- I pridruživalo im se sve više pobožnih u Gospodu, mnoštvo muškaraca i žena,
- tako da su čak i na ulice iznosili bolesnike i stavljali ih na nosila i postelje, ne bi li, kad Petar bude prolazio, barem njegova senka pala na nekoga od njih.
- Okupljalo se i mnoštvo iz gradova oko Jerusalima, donoseći bolesne i one koje su mučili nečisti duhovi, i svi su bili izlečeni.
- Tada su se podigli prvosveštenik i svi koji su s njim bili, od sekte sadukeja, puni ljubomore
- uhvatili apostole i bacili ih u zatvor.
- Ali je Gospodnji anđeo noću otvorio zatvorska vrata, izveo ih i rekao:
- „Idite, stanite u hram i govorite narodu sve reči o ovom životu!“
- Kad su to čuli, u zoru su ušli u hram i poučavali. A kad su stigli prvosveštenik i oni koji su s njim bili, sazvali su Sanhedrin i celo veće starešina Izraelovih sinova, i poslali stražare u zatvor da ih dovedu.
- Ali kad su stražari tamo stigli, nisu ih našli u zatvoru, pa su se vratili i javili:
- „Zatvor smo našli zaključan i dobro osiguran, a stražare kako stoje pred vratima, ali kad smo otvorili, unutra nismo našli nikog.“
- Kad su hramski zapovednik i sveštenički glavari čuli te reči, u nedoumici su se pitali šta bi to moglo biti.
- Tada je došao jedan čovek i javio im: „Eno, ljudi koje ste bacili u zatvor stoje u hramu i poučavaju narod.“
- Tada je zapovednik sa svojim stražarima otišao i doveo ih, ali ne na silu, jer su se bojali da ih narod ne kamenuje.
- Tako su ih doveli i postavili u dvoranu Sanhedrina. A prvosveštenik ih je ispitivao
- i rekao: „Strogo smo vam zabranili da ne učite u to ime, a vi ste napunili Jerusalim svojim učenjem i hoćete da na nas navučete krv tog čoveka.“
- A Petar i drugi apostoli na to su rekli: „Bogu se treba pokoravati, pre nego ljudima.
- Bog naših praočeva uskrsnuo je Isusa, koga ste vi ubili i obesili na drvo.
- Njega je Bog uzvisio sebi zdesna kao Vođu i Spasitelja, da dâ pokajanje Izraelu i oproštenje grehova.
- Mi smo svedoci tih događaja, kao i Duh sveti, koji Bog dade onima koji mu se pokoravaju.“
- Kad su to čuli, strašno su se razgnevili i hteli su da ih ubiju.
- Ali u Sanhedrinu je ustao jedan farisej po imenu Gamaliel, učitelj Zakona koga je poštovao ceo narod, i zapovedio da se apostoli nakratko izvedu napolje.
- Tada im je rekao: „Ljudi Izraelci, dobro pazite šta ćete uraditi s ovim ljudima.
- Jer pre nekog vremena ustao je Teuda, tvrdeći da je neko, i uz njega je pristalo oko četiristo ljudi. Ali on je bio ubijen, i svi oni koji su ga slušali razbežali su se i nestali.
- Posle njega je u dane popisa ustao Juda Galilejac i povukao narod za sobom. I on je poginuo, a svi koji su ga slušali rasuli su se.
- Zato vam sada kažem: Ne dirajte te ljude, nego ih pustite jer ako je ova zamisao ili ovo delo od ljudi, propašće,
- ali ako je od Boga, nećete moći da ih zaustavite – inače bi se moglo pokazati da se borite protiv Boga.“
- Oni su ga poslušali, pa su dozvali apostole, išibali ih, naredili im da više ne govore u Isusovo ime i pustili ih da idu.
- A oni su onda otišli iz Sanhedrina, radujući se što su bili dostojni da podnesu sramotu zbog njegovog imena.
- I svaki su dan u hramu i po kućama bez prestanka poučavali i propovedali dobru vest Hrista Isusa.
