Saul, koji je bio ispunjen pretnjom i silnom željom da pobije Gospodnje učenike, otišao je kod prvosveštenika
i zatražio od njega pisma za sinagoge u Damasku, kako bi sve koje nađe od ovog Puta, i muškarce i žene, okovane doveo u Jerusalim.
Kad se na svom putu približio Damasku, odjednom ga je obasjala svetlost s neba,
pa je pao na zemlju i začuo glas koji mu se obratio: „Saule, Saule, zašto me progoniš?“
A on je upitao: „Ko si ti, Gospode?“ A Gospod reče: „Ja sam Isus, koga ti progoniš. Teško ti je protiv bodila* ritati se.“ A on drhteći i pun strahopoštovanja reče: „Gospode, šta želiš da činim?“ I Gospod mu reče:
* Ili: „ostanu“. U pitanju je štap sa metalnim šiljkom za gonjenje stoke. Vidi takođe Dela 26:14.
„Sad ustani i idi u grad, i reći će ti se šta treba da činiš.“
Ljudi koji su putovali s njim stajali su bez reči, jer su, doduše, čuli da neko govori, ali nikoga nisu videli.
Tada je Saul ustao sa zemlje. Ali, iako su mu oči bile otvorene, ništa nije video, pa su ga zato uzeli za ruku i odveli u Damask.
Tako tri dana ništa nije video, a nije ni jeo ni pio.
U Damasku je bio jedan učenik koji se zvao Ananija. Njemu je Gospod rekao u viziji: „Ananija!“ On se odazvao: „Evo me, Gospode!“
A Gospod mu je rekao: „Ustani, idi u ulicu koja se zove Prava, i u Judinoj kući potraži čoveka iz Tarsa po imenu Saul. On se upravo moli,
i u viziji je video kako čovek po imenu Ananija ulazi i polaže ruke na njega da bi mu se vratio vid.“
Ali Ananija odgovori: „Gospode, od mnogih sam čuo za tog čoveka, da je mnogo zla naneo tvojim svetima u Jerusalimu.
A i ovde ima ovlašćenje od svešteničkih glavara da baci u okove sve koji prizivaju tvoje ime.“
Ali Gospod mu reče: „Idi, jer mi je taj čovek izabrano oruđe da nosi moje ime neznabošcima, a i kraljevima i Izraelovim sinovima.
Ja ću mu pokazati koliko mora pretrpeti za moje ime.“
Tako je Ananija otišao i ušao u kuću pa položio ruke na njega i rekao: „Brate Saule! Gospod, Isus, koji ti se pojavio na putu kojim si dolazio, poslao me je da ti se vrati vid i da se ispuniš Duhom svetim.“
I odmah mu je s očiju spalo nešto kao ljuske, pa mu se vratio vid. On je ustao i krstio se,
a onda uzeo hranu i okrepio se. Nekoliko dana ostao je sa učenicima u Damasku,
a zatim je u sinagogama odmah propovedao Hrista, da je on Sin Božji.
Svi koji su ga slušali bili su zadivljeni i govorili su: „Zar nije ovo onaj koji je u Jerusalimu hteo da istrebi one koji prizivaju ovo ime, i koji je došao ovamo da bi ih okovane odveo svešteničkim glavarima?“
A Saul je bivao sve silniji i izazivao zbunjenost kod Judejaca koji su živeli u Damasku, navodeći dokaze da je Isus zaista Hristos.
Kad je prošlo dosta vremena, Judejci su se dogovorili da ga ubiju.
Ali, Saul je doznao za njihovu zaveru. Danju i noću oni su nadzirali gradska vrata da bi ga ubili.
Zato su ga njegovi učenici uzeli i noću u jednoj korpi spustili kroz otvor u zidu.
Kad je stigao u Jerusalim, pokušao je da se pridruži učenicima, ali su ga se svi plašili, jer nisu verovali da je postao Gospodnji učenik.
Tada se Barnaba zauzeo za njega i odveo ga k apostolima, pa im detaljno ispričao kako je Saul na putu video Gospoda, koji mu se obratio, i kako je u Damasku odvažno govorio u Isusovo ime.
Tako je on ostao s njima i slobodno se kretao po Jerusalimu, odvažno govoreći u ime Gospoda Isusa.
I govorio je smelo u ime Gospoda Isusa, i raspravljao se sa Grcima, ali oni su gledali da ga ubiju.
Kad su braća to otkrila, odvela su ga u Cezareju i poslala u Tars.
Tada je za pozvane po celoj Judeji, Galileji i Samariji nastupilo razdoblje mira, u kom su se poučavali i hodili u strahu Gospodnjem i u utehi svetog Duha, umnožavajući se.
Petar je obilazeći sve krajeve, došao i k svetima koji su živeli u Lidi.
Tamo je našao jednog čoveka po imenu Eneja, koji je osam godina bio privezan za postelju, jer je bio paralizovan.
Petar mu je rekao: „Eneja, Isus Hristos te isceljuje. Ustani i namesti svoju postelju.“ I on je odmah ustao.
Videli su ga svi u Lidi i ravnici Šaron, i obratili se Gospodu.
U Jopi je bila jedna učenica po imenu Tabita, što u prevodu znači Dorka.* Ona je bila bogata dobrim delima i pomagala je siromašnima.
* Grčko ime „Dorka“ i aramejsko ime „Tabita“ znače „gazela“.
Ali tih dana ona se razbolela i umrla. Tada su je okupali i položili u gornju sobu.
A pošto je Lida bila blizu Jope, učenici su čuli da je Petar u Lidi pa su poslali dvojicu s molbom: „Dođi k nama, ne oklevaj.“
Petar je tada ustao i otišao s njima. Kad je stigao, odveli su ga u gornju sobu, i tamo su mu sve udovice prišle plačući i pokazujući mnoge haljine i ogrtače koje je Dorka sašila dok je bila s njima.
Tada je Petar svima rekao da izađu, pa je kleknuo, pomolio se i okrenuo se prema telu, rekavši: „Tabita, ustani!“ Ona je otvorila oči, zatim ugledala Petra i sela.
On joj je pružio ruku i podigao je. Tada je pozvao svete i udovice i pokazao im je živu.
To se pročulo po celoj Jopi i mnogi su poverovali u Gospoda.
Petar je duže vreme ostao u Jopi kod nekog Simona, kožara.
