A u te dane, kad se povećavao broj učenika, Judejci koji su govorili grčki gunđali su protiv Judejaca koji su govorili hebrejski, jer su njihove udovice bile zapostavljene prilikom svakodnevnog deljenja hrane.
Zato su dvanaestorica pozvali k sebi mnoštvo učenika i rekli: „Nije u redu da mi ostavimo Božju reč kako bismo delili hranu.
Zato, braćo, pronađite među sobom sedam ljudi na dobrom glasu, koji su puni Duha svetoga i mudrosti, pa da njih postavimo nad ovim potrebnim poslom,
a mi ćemo se posvetiti molitvi i poučavanju Božje reči.“
Taj se predlog dopao celom mnoštvu, pa su izabrali Stefana, čoveka punog vere i Duha svetog, zatim Filipa, Prohora, Nikanora, Timona, Parmena i Nikolu, prozelita iz Antiohije.*
* Reč je o sirijskoj Antiohiji na reci Orontes (današnja Antakija u Turskoj). Postojala je još jedna Antiohija u okrugu Pisidiji (Dela 13:14) u južnom delu provincije Galatije.
Postavili su ih pred apostole, a oni su se pomolili, a zatim položili ruke na njih.
Tako je Božja reč sve više napredovala, i veoma se umnožavao broj učenika u Jerusalimu, a i mnogi sveštenici prihvatali su veru.
A Stefan, čovek pun dobrote i sile, činio je mnoga čuda i znakove među narodom.
Ali ustali su neki od onih iz takozvane Sinagoge oslobođenika,* zatim neki od Kirenaca i Aleksandrinaca i od onih iz Kilikije i Azije, da bi se prepirali sa Stefanom,
* Doslovno: „libertina“.
ali nisu mogli da se suprotstave mudrosti i duhu kojim je govorio.
Tada su tajno nagovorili neke ljude da kažu: „Čuli smo ga kako govori hulne reči na Mojsija i na Boga.“
I pobunili su narod, starešine i pismoznalce, pa su ga napali, zgrabili i odveli pred Sanhedrin.
Zatim su izveli lažne svedoke, koji su rekli: „Ovaj čovek ne prestaje da govori protiv ovog svetog mesta i protiv Zakona.
Na primer, čuli smo ga kako govori da će taj Isus Nazarećanin razvaliti ovo mesto i izmeniti običaje koje nam je predao Mojsije.“
I kad su ga svi oni koji su sedeli u Sanhedrinu pogledali, videli su da mu je lice bilo kao lice anđela.
