Posle toga, Pavle je otišao iz Atine i stigao u Korint.
Tamo je našao jednog Judejca po imenu Akila, rodom iz Ponta, koji je nedavno došao iz Italije, i njegovu ženu Priskilu, jer je Klaudije naredio da svi Judejci napuste Rim. Tako je otišao k njima
i pošto su se bavili istim zanatom, ostao je kod njih i radio s njima. Oni su po zanimanju bili izrađivači šatora.
A svake Subote diskutovao je u sinagogi i ubeđivao Judejce i Grke.
Kad su Silas i Timotej došli iz Makedonije, Pavle je podstaknut Duhom svedočio Judejcima da je Hristos [Mesija] Isus.
Ali pošto su mu se oni protivili i vređali ga, otresao je svoje haljine i rekao im: „Vaša krv na vaše glave. Ja sam čist. Od sada idem neznabošcima.“
Tako je prešao odande u kuću pobožnog čoveka po imenu Just, čija je kuća bila do sinagoge.
A Krisp, starešina sinagoge, prihvatio je Gospoda, zajedno sa svim svojim ukućanima. A tako su prihvatili Božju nauku i krstili se i mnogi Korinćani koji su slušali.
Jedne noći, Gospod je rekao Pavlu u viziji: „Ne boj se, nego govori i nemoj ćutati,
jer ja sam s tobom i niko te neće napasti i zlo ti naneti, jer mnogo je mog naroda u ovom gradu.“
Tako se tamo zadržao godinu i šest meseci, poučavajući ljude o Božjoj reči.
Dok je Galion bio prokonzul u Ahaji,* Judejci su složno ustali na Pavla i odveli ga pred sudsku stolicu,
* Rimska provincija na području južne Grčke, s Korintom kao glavnim gradom.
a zatim rekli: „Ovaj čovek nagovara ljude da obožavaju Boga na način koji se suproti zakonu.“
A kad je Pavle zaustio da nešto kaže, Galion je rekao Judejcima: „Judejci, da je reč o kakvoj nepravdi ili o opakom zlodelu, imao bih razloga da vas saslušam.
Ali ako se radi o raspravama o rečima i imenima i vašem zakonu, to rešite sami. Ja u tome ne želim biti sudija.“
Tada ih je oterao od sudske stolice.
Na to su svi Grci uhvatili Sostena, starešinu sinagoge, i istukli ga pred sudskom stolicom. A Galion uopšte nije mario za to.
Pavle je tamo ostao još dosta dana, a onda se pozdravio s braćom pa zajedno s Priskilom i Akilom otplovio prema Siriji, nakon što se u Kenhreji ošišao na kratko, jer je imao zavet.
Tako su stigli u Efes. Tamo ih je on ostavio, a onda ušao u sinagogu i raspravljao sa Judejcima.
Oni su ga molili da ostane duže, ali on nije pristao,
nego se odvojio od njih rekavši: „Svakako moram stići na predstojeći praznik u Jerusalimu, ali vratiću vam se opet, ako bude Božja volja.“ Tako je otplovio iz Efesa
i stigao u Cezareju. Zatim je otišao gore* i pozdravio zajednicu, a onda otišao u Antiohiju.
* U Jerusalim, jer je Jerusalim na brdu.
Tamo je proveo neko vreme, a zatim otišao i redom obilazio mesta u Galatiji i Frigiji, jačajući sve učenike.
Jedan Judejac po imenu Apolo, rodom iz Aleksandrije, čovek rečit i dobro upućen u Pisma, stigao je u Efes.
On je bio poučen o Gospodnjem putu i pošto ga je duh podsticao na revnost, govorio je i tačno poučavao o Isusu, ali je poznavao samo Jovanovo krštenje.
Tako je počeo odvažno da govori u sinagogi. Kad su ga čuli Priskila i Akila, pozvali su ga k sebi i tačnije mu objasnili Božji put.
A pošto je želeo da ide u Ahaju, braća su pisala učenicima i podstakla ih da ga ljubazno prime. Kad je tamo stigao, mnogo je pomogao onima koji su primili veru po Božjoj blagodati,
jer je snažno pobijao Judejce u javnim raspravama, dokazujući iz Pisama da je Isus zaista Hristos.
