Tako je Pavle stigao u Dervu i u Listru. Tamo je bio jedan učenik po imenu Timotej, čija je majka bila Judejka i pobožna žena, a otac Grk.
O njemu su dobro govorila braća u Listri i Ikoniji.
Pavle je želeo da on pođe s njim, pa ga je uzeo i obrezao zbog Judejaca koji su bili u tim mestima, jer su svi znali da mu je otac Grk.
Dok su prolazili kroz gradove, predavali su tamošnjoj braći odredbe koje su doneli apostoli i starešine u Jerusalimu, da ih se pridržavaju.
Tako su se skupštine učvršćivale u veri i rasle iz dana u dan.
Zatim su prošli kroz Frigiju i područje Galatije, jer im je svetim Duhom zabranjeno da propovedaju reč u Aziji.
Kad su zatim došli do Misije, pokušali su da idu u Bitiniju, ali im Duh Isusov nije dopustio.
Zato su prošli Misiju i došli u Troadu.
Tokom noći, Pavle je imao ovu viziju: jedan Makedonac je stajao i molio ga: „Pređi u Makedoniju* i pomozi nam!“
* „Makedonija“ je u Bibliji naziv provincije Rimske imperije. Događaji koje Biblija povezuje s Makedonijom odigrali su se na području današnje Grčke.
Nakon te vizije, odmah smo gledali da odemo u Makedoniju, zaključivši da nas Bog poziva da im objavimo dobru vest.
Zato smo isplovili iz Troade i otišli pravo u Samotrak, a sutradan u Neapolis,
a odande u rimsku koloniju Filipu, vodeći grad u toj oblasti Makedonije. U tom gradu proveli smo nekoliko dana.
Na dan šabata izašli smo iz grada i otišli do reke, misleći da se tamo ljudi okupljaju na molitvu. Onda smo seli i govorili okupljenim ženama.
Slušala je tako i jedna pobožna žena po imenu Lidija, prodavačica purpura iz grada Tijatire. Gospod je otvorio njeno srce da prihvati ono što je Pavle govorio.
Kad su se krstili ona i njen dom, zamolila ih je: „Ako smatrate da sam verna Gospodu, uđite u moj dom i ostanite.“ Tako nas je uverila da dođemo.
Dok smo išli na mesto gde se ljudi okupljaju na molitvu, srela nas je jedna sluškinja opsednuta duhom, gatarskim demonom, koja je svojim proricanjem donosila veliku dobit svojim gospodarima.
Ta devojka je išla za Pavlom i za nama vičući: „Ovi ljudi su sluge Boga Najvišeg! Oni vam objavljuju put spasenja!“
To je radila mnogo dana. Pavlu je to na kraju dosadilo, pa se okrenuo i rekao duhu: „Nalažem ti u ime Isusa Hrista da izađeš iz nje!“ I duh je istog časa izašao.
Kad su njeni gospodari videli da se više ne mogu nadati zaradi, uhvatili su Pavla i Silasa i odvukli ih na trg pred gradske poglavare.
Doveli su ih pred gradske upravitelje i rekli: „Ovi ljudi unose veliki nemir u naš grad. Oni su Judejci
i šire običaje koje ne smemo prihvatiti niti ih se držati, jer smo rimski građani.“
Na to je mnoštvo ustalo na njih, a gradski upravitelji su strgnuli s njih haljine i zapovedili da ih istuku štapovima.
Kad su im zadali mnogo udaraca, bacili su ih u zatvor i naredili zatvorskom čuvaru da ih dobro čuva.
Primivši takvu naredbu, bacio ih je u unutrašnji deo zatvora i stavio im noge u klade.
Oko ponoći, Pavle i Silas su se molili i pesmom hvalili Boga, a zatvorenici su ih slušali.
Odjednom je nastao snažan zemljotres, tako da su se uzdrmali temelji zatvora. I sva su se vrata odmah otvorila, i svima su spali okovi.
Zatvorski čuvar se trgao iz sna, i kad je video da su zatvorska vrata otvorena, izvukao je mač da se ubije, misleći da su zatvorenici pobegli.
Ali Pavle je povikao iz sveg glasa: „Ne čini sebi zla, jer smo svi ovde!“
Tada je čuvar zatražio svetlo, uleteo unutra i sav drhćući pao pred Pavla i Silasa.
Tada ih je izveo napolje i rekao im: „Gospodo, šta moram raditi da bih bio spasen?“
Oni su rekli: „Veruj u Gospoda Isusa Hrista i bićeš spasen, i ti i tvoj dom.“
Tako su objavili Gospodnju reč njemu i svima u njegovom domu.
U taj isti noćni sat on ih je odveo i oprao im rane, pa se odmah krstio i on i svi njegovi.
Tada ih je uveo u svoju kuću i izneo jelo na sto. Veoma se radovao s celim svojim domom što je poverovao u Boga.
Kada je svanulo, gradski upravitelji su poslali svoje službenike da poruče: „Pustite te ljude.“
Tada je zatvorski čuvar javio njihove reči Pavlu: „Gradski upravitelji poručili su da pustim vas dvojicu. Zato sad izađite i idite u miru.“
Ali Pavle im je rekao: „Bez suđenja su nas javno istukli, nas rimske građane, i bacili u zatvor. Zar da nas sada tajno izbace? Nipošto, nego neka sami dođu i izvedu nas.“
Tada su službenici javili te reči gradskim upraviteljima. A oni su se uplašili kad su čuli da su rimski građani.
Zato su došli da ih umire, pa su ih izveli i zamolili da odu iz grada.
Oni su izašli iz zatvora i otišli u Lidijin dom. Kad su videli braću, ohrabrili su ih i otišli odande.
