„Ljudi, braćo i očevi, čujte šta ću vam sada reći u svoju odbranu.“
Kad su čuli da im se obraća na hebrejskom jeziku, još više su se utišali, a on je rekao:
„Ja sam Judejac, rođen u Tarsu u Kilikiji, ali školovan u ovom gradu kod Gamalielovih nogu, poučen da strogo držim Zakon naših predaka. Revno sam služio Bogu kao i svi vi danas.
Sledbenike ovog Puta* progonio sam do smrti. Muškarce i žene bacao sam u okove i predavao u zatvor.
* Misli se na put Isusa Hrista.
O tome mogu posvedočiti i prvosveštenik i celo veće starešina. Od njih sam i dobio pisma za braću u Damasku, pa sam pošao da i one koji su bili tamo okovane dovedem u Jerusalim da budu kažnjeni.
Ali dok sam putovao i približavao se Damasku, s neba me oko podneva iznenada obasjala velika svetlost.
Pao sam na zemlju i začuo glas koji mi je govorio: ‘Saule, Saule, zašto me progoniš?’
A ja sam odgovorio: ‘Ko si ti, Gospode?’ On mi je na to rekao: ‘Ja sam Isus Nazarećanin, koga ti progoniš.’
A ljudi koji su bili sa mnom videli su svetlost i uplašili se, ali nisu razumeli reči onoga koji mi je govorio.
Na to sam upitao: ‘Šta da učinim, Gospode?’ A Gospod mi je rekao: ‘Ustani, idi u Damask, i tamo će ti se reći sve što ti je određeno da učiniš.’
Ali pošto nisam ništa video zbog sjaja one svetlosti, moji pratioci su me poveli za ruku i tako sam stigao u Damask.
A neki Ananija, bogobojazan čovek koji se držao Zakona, o kome su dobro govorili svi Judejci koji su tamo živeli,
došao je k meni, pristupio mi i rekao: ‘Saule, brate, progledaj!’ I ja sam istog časa pogledao u njega.
A on je rekao: ‘Bog naših praočeva izabrao te je da upoznaš njegovu volju i da vidiš Pravednika i čuješ glas iz njegovih usta,
jer ćeš mu biti svedok pred svim ljudima za ono što si video i čuo.
I zašto sad oklevaš? Ustani, krsti se, i operi svoje grehe, pozivajući se na ime Gospodnje.’
Kad sam se vratio u Jerusalim i molio se u svetinji, dospeo sam van sebe
i video Ga kako mi govori: ‘Požuri i brzo izađi iz Jerusalima, jer neće prihvatiti tvoje svedočanstvo o meni!’
A ja sam rekao: ‘Gospode, oni sami znaju da sam one koji veruju u tebe bacao u zatvor i tukao po sinagogama.
I dok se prolivala krv tvog svedoka Stefana, ja sam bio prisutan i to odobravao i čuvao ogrtače onih koji su ga ubili.’
Na to mi je on rekao: ‘Idi, jer te šaljem i k narodima koji su daleko.’“
Oni su ga slušali sve do te reči, a onda su povikali: „Ukloni takvog sa zemlje, jer ne zaslužuje da živi!“
Pošto su vikali, vitlali gornjim haljinama i bacali prašinu u vazduh,
vojni zapovednik je naredio da ga odvedu u kasarnu i da ga ispitaju bičujući ga, kako bi saznao zašto tako viču protiv njega.
Kad su ga vezali da bi ga bičevali, Pavle je rekao stotniku koji je tamo stajao: „Zar smete da bičujete čoveka koji je rimski građanin, i to još bez suđenja?“
Kad je stotnik to čuo, otišao je vojnom zapovedniku i javio mu: „Šta si to naumio? Ovaj čovek je rimski građanin.“
Tada je vojni zapovednik prišao Pavlu i rekao mu: „Kaži mi, jesi li ti rimski građanin?“ A on je rekao: „Jesam.“
Vojni zapovednik mu je na to rekao: „Ja sam to građanstvo kupio za mnogo novca.“ A Pavle je rekao: „A ja ga imam od rođenja.“
Zato su od njega odmah odstupili oni koji su hteli da ga ispitaju. A vojni zapovednik se uplašio kad je saznao da je Pavle Rimljanin, a on ga je bio svezao.
Sutradan, pošto je hteo da tačno sazna zašto su Judejci optuživali Pavla, oslobodio ga je okova i zapovedio svešteničkim glavarima i celom Sanhedrinu da se okupe. Tada je doveo Pavla i postavio ga pred njih.
