Pavle je pogledao u Sanhedrin pa je rekao: „Ljudi, braćo, sve do današnjeg dana ja živim potpuno čiste savesti pred Bogom.“
Na to je prvosveštenik Ananija naredio onima koji su stajali pored njega da ga udare po ustima.
Tada mu je Pavle rekao: „Bog će udariti tebe, zide okrečeni! Kako možeš tu da sediš i da mi sudiš po Zakonu, a sam prestupaš Zakon, zapovedajući da me udaraju?“
A oni što su tamo stajali rekoše: „Zar vređaš Božjeg prvosveštenika?“
Tada Pavle reče: „Braćo, nisam znao da je prvosveštenik. Jer pisano je: ‘Ne govori loše o poglavaru svog naroda.'“*
Kad je Pavle primetio da su neki od njih sadukeji, a neki fariseji, povikao je pred Sanhedrinom: „Ljudi, braćo, ja sam farisej, sin fariseja. Zbog nade u uskrsenje mrtvih izveden sam pred sud!“
Kad je to rekao nastala je rasprava između fariseja i sadukeja, i mnoštvo se podelilo.
Jer sadukeji kažu da nema ni uskrsenja ni anđela ni duhova, a fariseji sve to naučavaju.
Tada je nastala velika vika. I neki pismoznalci s farisejske strane ustali su i žestoko se suprotstavili, govoreći: „Ne nalazimo ništa loše na ovom čoveku. Ali ako mu je govorio Duh ili anđeo, onda da se ne suprotimo Bogu.“
A kad se rasprava zaoštrila, vojni zapovednik se uplašio da Pavla ne rastrgnu, pa je zapovedio vojnicima da siđu i da ga otmu od njih i odvedu u kasarnu.
Te noći Gospod je pristupio Pavlu i rekao mu: „Budi hrabar! Jer kao što si u Jerusalimu svedočio o meni, tako treba da svedočiš i u Rimu.“
Kad je svanulo, Judejci su skovali zaveru i zakleli se prizivajući prokletstvo na sebe da neće ni jesti ni piti dok ne ubiju Pavla.
Bilo je više od četrdeset zaverenika koji su se tako zakleli.
Oni su otišli svešteničkim glavarima i starešinama pa rekli: „Zakleli smo se prizivajući zlo na sebe da nećemo ništa okusiti dok ne ubijemo Pavla.
Zato sada vi i Sanhedrin zamolite vojnog zapovednika da ga dovede k vama, kao da nameravate da detaljnije ispitate njegov slučaj, a mi ćemo biti spremni da ga ubijemo i pre nego što stigne ovde.“
Ali kad je sin Pavlove sestre čuo za zasedu, otišao je u kasarnu i javio to Pavlu.
Tada je Pavle pozvao jednog stotnika i rekao mu: „Odvedi ovog mladića zapovedniku, jer ima nešto da mu javi.“
On ga je odveo zapovedniku i rekao: „Zatvorenik Pavle me je pozvao i zamolio da ti dovedem ovog mladića, jer ima nešto da ti kaže.“
Vojni zapovednik ga je uhvatio za ruku, povukao u stranu i nasamo ga upitao: „Šta to imaš da mi javiš?“
A on reče: „Judejci su se dogovorili da te zamole da sutra dovedeš Pavla do Sanhedrina pod izgovorom da žele nešto više da saznaju o njemu.
Ne daj da te nagovore, jer ga u zasedi vreba više od četrdeset ljudi, koji su se zakleli prizivajući prokletstvo na sebe da neće ni jesti ni piti dok ga ne ubiju. Već su spremni, samo čekaju tvoj pristanak.“
Tada je vojni zapovednik otpustio mladića, naredivši mu: „Nikome ne pričaj da si mi ovo javio.“
Onda je dozvao dva stotnika i rekao im: „Pripremite dvesta vojnika, sedamdeset konjanika i dvesta kopljanika da u treći* noćni sat krenu pravo u Cezareju.
* Oko 21 sat, prema savremenom računanju vremena. Noćni sati brojali su se od zalaska sunca.
Pripremite i konje na kojima će Pavle jahati pa ga živog i zdravog odvedite pred namesnika Feliksa.“
Ovog čoveka su Judejci uhvatili i nameravali ubiti, ali ja sam pritrčao s vojnicima i izbavio ga, jer sam saznao da je rimski građanin.
Želeo sam da utvrdim zašto ga optužuju, pa sam ga odveo u njihov Sanhedrin.
Utvrdio sam da ga optužuju za neka pitanja iz njihovog Zakona, ali da nije skrivio ništa čime bi zaslužio smrt ili okove.
A pošto mi je javljeno da se protiv njega kuje zavera, odmah sam ga poslao k tebi, a tužiocima sam zapovedio da pred tobom kažu šta imaju protiv njega. Ostajte zbogom.“
Tako su ti vojnici odveli Pavla prema naredbama koje su dobili i doveli ga noću u Antipatridu.
Sutradan su pustili konjanike da idu dalje s njim, a oni su se vratili u kasarnu.
Kad su konjanici ušli u Cezareju, uručili su pismo namesniku i doveli mu Pavla.
Namesnik je pročitao pismo i upitao ga iz koje je provincije. Kad je saznao da je iz Kilikije,
rekao je: „Saslušaću te kad stignu i tvoji tužioci.“ I zapovedio je da ga čuvaju u Herodovoj kraljevskoj palati.
