Apostoli i braća koji su bili u Judeji čuli su da su i neznabošci primili Božju reč.
I kad iziđe Petar u Jerusalim, prepirali su se s njim oni koji su bili iz obrezanja,
govoreći da je otišao u kuću neobrezanih ljudi i da je jeo s njima.
Tada im je Petar ispričao sve redom kako je bilo:
„Bio sam u gradu Jopi moleći se, pa sam u zanosu imao viziju. Video sam nešto poput velikog platna koje je bilo uhvaćeno za četiri kraja kako silazi s neba i spušta se do mene.
Zagledao sam se u njega i zapazio četvoronošce zemaljske i divlje životinje i gmižuća stvorenja i ptice nebeske.
Čuo sam i glas koji mi je rekao: ‘Ustani, Petre! Kolji i jedi!’
Ali ja sam rekao: ‘Nipošto, Gospode, jer ništa pogano ili nečisto nikada nije ušlo u moja usta.’
A glas s neba odgovorio mi je drugi put: ‘Ne nazivaj poganim ono što je Bog očistio.’
A to se ponovilo i treći put, a onda je opet sve bilo uzeto na nebo.
I gle, u tom trenutku pred kuću u kojoj smo bili stala su tri čoveka poslata k meni iz Cezareje.
Tada mi je Duh rekao da bez oklevanja pođem s njima. Sa mnom su pošla i ova šestorica braće, pa smo ušli u kuću tog čoveka.
On nam je ispričao da je u svojoj kući video anđela koji je stao pred njega i rekao mu: ‘Pošalji ljude u Jopu i pozovi Simona zvanog Petar.
On će ti govoriti reči po kojima ćeš biti spasen i ti i svi tvoji ukućani.’
A kad sam počeo da govorim, na njih je sišao Duh sveti baš kao i na nas u početku.
Tada sam se setio Gospodnjih reči: ‘Jovan je krštavao vodom, a vi ćete biti kršteni u Duhu svetom.’
Dakle, ako je Bog isti dar dao njima kao što ga je dao i nama koji verujemo u Gospoda Isusa Hrista, ko sam ja da bih mogao sprečiti Boga?“
Kad su to čuli, umirili su se i slavili Boga, govoreći: „Dakle, Bog je i neznabošcima darovao pokajanje u život.“
A oni što su se rasuli zbog nevolje koja je nastala zbog Stefana, stigli su sve do Fenikije, Kipra i Antiohije, ali nisu propovedali reč nikome osim Judejcima.
Ali među njima su bili i neki s Kipra i iz Kirene koji su došli u Antiohiju i razgovarali s ljudima koji su govorili grčki, objavljujući dobru vest o Gospodu Isusu.
A Gospodnja ruka je bila s njima, i mnogi su prihvatili Božju nauku i obratili se Gospodu.
Glas o njima došao je do ušiju skupštine u Jerusalimu, pa su poslali Barnabu u Antiohiju.
Kad je on stigao i video Božju blagodat,* obradovao se i sve ih hrabrio da odlučnim srcem ostanu verni Gospodu.
* Ili: „Božju nezasluživu milost, dobrotu i naklonost“.
On je bio dobar čovek, pun Duha svetog i vere. A veliko mnoštvo ljudi pridružilo se Gospodu.
Zato je otišao u Tars da potraži Saula.
Kad ga je pronašao, odveo ga je u Antiohiju. I tako su se celu godinu sastajali s njima u skupštini i poučavali mnogi narod. Učenici su u Antiohiji prvi put nazvani hrišćanima.
Tih dana su proroci iz Jerusalima došli u Antiohiju.
Jedan od njih, koji se zvao Agab, ustao je i po Duhu predskazao da će po celom svetu zavladati velika glad. To se i dogodilo u vreme Klaudijeve vladavine.
Zato su učenici, svako prema svojim mogućnostima, odlučili da pošalju pomoć braći koja žive u Judeji i tako im posluže.
To su i učinili, poslavši je starešinama po Barnabi i Saulu.
