- Tada je Agripa rekao Pavlu: „Dopušta ti se da govoriš u svoju korist.“ Na to je Pavle podigao ruku i govorio u svoju odbranu:
- „Kralju Agripa, smatram da sam srećan što se od svega za šta me Judejci optužuju, danas mogu braniti pred tobom,
- pogotovo zato što dobro poznaješ sve običaje i sporna pitanja među Judejcima. Zato te molim da me strpljivo saslušaš.
- Dakle, svi Judejci znaju kakav sam život vodio od najranije mladosti u svom narodu i u Jerusalimu.
- Odavno me poznaju i mogu posvedočiti, samo ako hoće, da sam kao farisej živeo prema najstrožoj sekti naše vere.
- A sada stojim pred sudom zbog nade u obećanje koje je Bog dao našim praočevima,
- iako se ispunjenju tog obećanja nada naših dvanaest plemena, svesrdno služeći Bogu noć i dan. Zbog te nade, kralju, tuže me Judejci.
- Zašto smatrate neverovatnim da Bog uskrsava mrtve?
- I ja sam nekada mislio da treba da se svim silama borim protiv Isusa Nazarećanina.
- To sam i činio u Jerusalimu – mnoge svete bacao sam u zatvore, dobivši ovlašćenje od svešteničkih glavara, i kad je trebalo da budu pogubljeni, ja sam za to dao svoj glas.
- Često sam ih kažnjavao po svim sinagogama, pokušavajući tako da ih prisilim da se odreknu vere. Bio sam toliko besan na njih, da sam ih progonio i u udaljenim gradovima.
- Dok sam po tom zadatku putovao u Damask, s ovlašćenjem i nalogom svešteničkih glavara,
- ugledao sam u podne, kralju, na putu svetlost sjajniju od sunca kako s neba blesnu na mene i na one koji su putovali sa mnom.
- Kad su svi popadali na zemlju, čuo sam glas kako mi se obraća na hebrejskom: ‘Saule, Saule, zašto me progoniš? Teško ti je protiv bodila ritati se.’
- A ja sam rekao: ‘Ko si ti, Gospode?’ A Gospod je odgovorio: ‘Ja sam Isus, koga ti progoniš.
- Nego ustani i stani na noge. Jer pokazao sam ti se da bih te izabrao za slugu i svedoka, da objavljuješ ono što si video i ono što ću ti o sebi pokazati.
- A ja ću te izbavljati od ovog naroda i od drugih naroda, kojima te šaljem
- da im otvoriš oči, da ih obratiš od tame k svetlosti i od Sotonine vlasti k Bogu, kako bi primili oproštenje greha i nasledstvo među onima koji su posvećeni verom koja je u meni.
- Zato, kralju Agripa, nisam bio neposlušan nebeskoj viziji,
- nego sam najpre onima u Damasku, a zatim i onima u Jerusalimu i po celoj zemlji Judeji, kao i drugim narodima, donosio poruku da se pokaju i obrate Bogu čineći dela koja dolikuju pokajanju.
- Zato su me Judejci uhvatili u hramu i pokušali da me ubiju.
- Ali pošto sam dobio pomoć od Boga, sve do današnjeg dana svedočim i malima i velikima ne govoreći ništa drugo osim onoga što su Proroci i Mojsije rekli da će se dogoditi:
- da Hristos treba da strada i da će, kao prvi koji će uskrsnuti iz mrtvih, objaviti svetlost i ovom narodu i drugim narodima.“
- Dok je to govorio u svoju odbranu, Fest je uzviknuo: „Ti si poludeo, Pavle! Velika učenost pomutila ti je razum!“
- Ali Pavle je rekao: „Nisam poludeo, uzvišeni Feste, nego govorim reči istine i zdravog razuma.
- Za sve ovo zna kralj, kome se slobodno obraćam, i uveren sam da mu ništa od toga nije promaklo, jer se to nije događalo u nekom zapećku.
- Veruješ li, kralju Agripa, Prorocima? Znam da veruješ.“
- Tada je Agripa rekao Pavlu: „Još malo pa ćeš me ubediti da postanem hrišćanin.“
- Na to je Pavle rekao: „Molim Boga da pre ili kasnije ne samo ti nego i svi koji me danas slušaju postanu ovakvi kakav sam i ja – izuzev ovih okova.“
- I kad je to rekao, kralj je ustao, i namesnik i Bernika i oni koji su sedeli s njima.
- Dok su odlazili, govorili se među sobom: „Ovaj čovek ne čini ništa čime bi zaslužio smrt ili okove.“
- A Agripa je rekao Festu: „Ovaj čovek bi mogao biti pušten da se nije pozvao na cezara.“
