Od prve godine kad je Saul postao kralj i vladao dve godine nad Izraelom,
tada je Saul sebi izabrao tri hiljade Izraelaca. Dve hiljade ih je bilo sa Saulom u Mihmasu i u brdovitom području Bet-Ela, a jedna hiljada s Jonatanom u Benjaminovoj Gibei. Ostatak naroda je otpustio, svakog u svoj šator.
Jonatan je pobio filistejsku vojsku koja je bila u Gebi i Filisteji su to saznali. Saul je dao nalog da se po svoj zemlji oglasi rog i rekao je: „Neka čuju Jevreji!“
Svi Izraelci su čuli kako se govori: „Saul je porazio filistejsku vojsku i sada je Izrael postao mrzak Filistejima.“ Narod se sakupio da ide za Saulom u Gilgal.
Filisteji su se sakupili da se bore protiv Izraela: trideset hiljada bojnih kola, šest hiljada konjanika i naroda mnogo kao peska na morskoj obali. Izašli su i ulogorili se u Mihmasu, istočno od Bet-Avena.
Kada su Izraelci videli da su u nevolji i da je neprijatelj snažno pritisnuo narod, sakrili su se u pećine, uvale, stene, podzemna skrovišta i jame za vodu.
Bilo je i Jevreja koji su prešli preko Jordana u Gadovu zemlju i u Gilad. Ali Saul je još uvek bio u Gilgalu, i ceo narod koji je bio s njim bio je u strahu.
On je čekao sedam dana do vremena koje je odredio Samuel. Ali Samuel nije došao u Gilgal i narod se razišao od Saula.
Onda Saul reče: „Donesite mi žrtvu paljenicu i žrtve pomirnice.“ Tada je prineo žrtvu paljenicu.
Samo što je završio prinošenje žrtve paljenice, stigao je Samuel. Saul mu je izašao u susret i blagoslovio ga.
Samuel ga upita: „Šta si to učinio?“ Saul odgovori: „Kada sam video da narod odlazi od mene i da ti ne dolaziš do vremena koje si odredio, i da su se Filisteji sakupili u Mihmasu,
rekao sam sebi: ‘Sada će Filisteji doći na mene u Gilgal, a ja nisam umilostivio Gospodnje lice.’ Zato sam bio prinuđen da prinesem žrtvu paljenicu.“
A Samuel odgovori Saulu: „Bezumno si postupio. O da si se držao uputa Gospoda, svog Boga, koje ti je on dao. Tada bi Gospod doveka utvrdio tvoje kraljevstvo nad Izraelom.
Sada se tvoje kraljevstvo neće održati. Gospod će sebi naći čoveka koji će biti po njegovom srcu i Gospod će ga postaviti da bude vođa njegovom narodu, jer se ti nisi držao onoga što ti je Gospod odredio.“
Tada je Samuel ustao i otišao iz Gilgala u Benjaminovu Gibeu, a Saul je prebrojao narod koji je ostao s njim, i bilo je oko šesto ljudi.
Saul, njegov sin Jonatan i narod koji je ostao s njima boravili su u Benjaminovoj Gibei. Filisteji su bili ulogoreni u Mihmasu.
Iz filistejskog logora izašle su tri čete pljačkaša. Jedna četa krenula je putem prema Ofri, prema zemlji Sobal,
druga četa krenula je putem prema Bet-Oronu, a treća četa putem prema granici koja gleda na dolinu Sevojim, prema pustinji.
U celoj izraelskoj zemlji nije bilo kovača, jer su Filisteji govorili: „Da Jevreji ne bi napravili ni mač ni koplje.“
Kada bi neki Izraelac hteo da naoštri svoj raonik ili motiku, sekiru ili srp, svi bi silazili kod Filisteja.
Cena oštrenja za raonike, motike, trozube alatke, sekire i za učvršćivanje ostana za goveda bila je jedan pim.*
* Mera za težinu, oko dve trećine sikla. Vidi dodatak na kraju knjige.
Tako na dan bitke niko od naroda koji je bio sa Saulom i Jonatanom nije imao ni mač ni koplje. Samo su Saul i njegov sin Jonatan imali oružje.
Filistejska straža krenula je prema prelazu preko klanca kod Mihmasa.
