Saul je govorio svom sinu Jonatanu i svim svojim slugama o tome da treba ubiti Davida.
Jonatan, Saulov sin, mnogo je voleo Davida i zato je rekao Davidu: „Moj otac Saul namerava da te ubije. Molim te, budi na oprezu sutra ujutru, negde se skloni i pritaji se.
Ja ću izaći u polje u kom ćeš i ti biti, stajaću pored svog oca i govoriću za tebe svom ocu. Kad saznam šta se događa, javiću ti.“
Jonatan je svom ocu Saulu govorio dobro o Davidu i rekao mu je: „Neka se kralj ne ogreši o svog slugu Davida, jer se on nije ogrešio o tebe i ono što je radio bilo je veoma dobro za tebe.
On je svoju dušu izložio opasnosti i ubio je Filistejina, tako da je Gospod doneo veliku pobedu celom Izraelu. Ti si to video i radovao si se tome. Pa zašto onda da se ogrešiš o nedužnu krv i bez razloga ubiješ Davida?“
Saul je poslušao Jonatanov glas i zakleo se: „Tako živ bio Gospod, neće David poginuti.“
Tada je Jonatan pozvao Davida i preneo mu sve te reči. Onda je Jonatan doveo Davida kod Saula i David je služio kod njega kao i ranije.
Posle nekog vremena opet je izbio rat i David je izašao u boj protiv Filisteja. Naneo im je veliki poraz tako da su pobegli pred njim.
Jednog dana, Gospod je dopustio da Saula obuzme zao duh dok je on sedeo u svojoj kući s kopljem u ruci, a David je svirao.
Saul je pokušao da kopljem pribije Davida za zid, ali se on izmakao ispred Saula pa se koplje zabilo u zid. Te je noći David pobegao i spasao se.
Saul je poslao ljude da nadziru Davidovu kuću jer je ujutru hteo da ga ubije. Ali Davidu je njegova žena Mihala rekla: „Ako noćas ne pobegneš, sutra ćeš biti mrtav.“
Tada je Mihala spustila Davida kroz prozor i on je pobegao i spasao se.
Onda je Mihala uzela kip kućnog idola i položila ga u postelju, stavila sukno od kozje dlake na mesto gde mu je bila glava, i prekrila ga pokrivačem.
Saul je poslao ljude da uhvate Davida, ali je ona rekla: „Bolestan je.“
Saul je ponovo poslao ljude da vide Davida i rekao im: „Donesite mi ga sa posteljom da ga ubijem.“
Kada su ljudi ušli, u postelji je bio kućni idol, a na mestu gde mu je glava bilo je sukno od kozje dlake.
Tada je Saul rekao Mihali: „Zašto si me tako prevarila i pustila mog neprijatelja da pobegne?“ A Mihala je odgovorila Saulu: „On mi je rekao: ‘Pusti me da idem ili ću te ubiti!’“
Tako se David pobegavši spasao i došao kod Samuela u Ramu pa mu ispričao šta mu je sve učinio Saul. Zatim su on i Samuel otišli i ostali u Najotu.
Posle nekog vremena Saulu su javili: „Eno Davida u Najotu u Rami.“
Tada je poslao Saul ljude da uhvate Davida; a oni su videli zbor proroka gde prorokuju, a Samuel im starešina. I duh Gospodnji je došao na poslanike Saulove, te su i oni prorokovali.
Kada su to javili Saulu, on je poslao druge ljude, ali su i oni prorokovali. Tada je Saul po treći put poslao ljude, ali se isto dogodilo i njima.
Na kraju je i on otišao u Ramu. Kada je došao do velikog bunara u Sohotu, pitao je: „Gde su Samuel i David?“ A ljudi su mu odgovarali: „Eno ih u Najotu u Rami.“
Tako se on odande uputio prema Najotu u Rami, i Božji Duh došao je i na njega pa je i on prorokovao i tako je išao sve dok nije stigao u Najot u Rami.
Tamo je i on skinuo svoje haljine pa je prorokovao pred Samuelom. Zatim je pao i ceo taj dan i celu noć ležao bez odeće. Zato se kaže: „Zar je i Saul među prorocima?“*
* [20-24] Bog je osujetio namere Saula i njegovih ljudi da naškode Davidu, ali njihova natprirodna promena ponašanja ne znači da su nešto svrhovito prorokovali, već pre da su se ponašali nalik prorocima (vidi: 1. Samuelova 18:10).
