Dečak Samuel je služio Gospodu pred Elijem. U to vreme Gospodnja reč je retko dolazila i vizije nisu bile česte.
Jednog dana Elije je spavao u svojoj sobi. Oči su mu bile oslabile tako da više nije video.
Svećnjak Božji još nije bio ugašen u svetilištu Gospodnjem, gde je bio Božji kovčeg, i dok je Samuel ležao,
Gospod je pozvao Samuela, a on se odazvao: „Evo me.“
Onda je Samuel otrčao do Elija i rekao mu: „Evo me, zvao si me.“ Ali on reče: „Nisam te zvao. Idi i lezi.“ On je otišao i legao.
Ali Gospod ga je opet pozvao: „Samuele!“ Samuel je ustao i otišao do Elija pa mu rekao: „Evo me, zvao si me.“ Ali on reče: „Nisam te zvao, sine. Idi i lezi.“
(Samuel još nije poznavao Gospoda i Gospodnja reč mu se još nije otkrila.)
Gospod ga je i treći put pozvao: „Samuele!“ A on je ustao i otišao do Elija pa mu rekao: „Evo me, mora da si me zvao.“ Tada je Elije shvatio da Gospod zove dečaka.
Zato Elije reče Samuelu: „Idi i lezi, pa ako te ponovo pozove, ti reci: ‘Kaži Gospode, jer sluša tvoj sluga.’“ Tako je Samuel otišao i legao na svoje mesto.
Tada je Gospod došao, stao na to mesto i pozvao ga kao i ranije: „Samuele! Samuele!“ A Samuel je odgovorio: „Kaži, jer sluša tvoj sluga.“
Tada Gospod reče Samuelu: „Evo, učiniću u Izraelu nešto što će zaprepastiti sve koji za to čuju.*
* Doslovno: „od čega će svima koji čuju o tome zujati u oba uha“.
Tog dana učiniću Eliju sve što sam rekao za njegov dom, od početka do kraja.
Reci mu da će moja osuda biti doveka na njegovom domu zbog prestupa za koji je znao, jer su njegovi sinovi hulili na Boga, a on ih nije ukorio.
Zato sam se zakleo Elijevom domu da se prestup Elijevog doma nikada neće očistiti nikakvom žrtvom niti prinosom.“
Samuel je ostao da leži do jutra, a onda je otvorio vrata Gospodnjeg doma. Međutim, Samuel se bojao da ispriča ovu viziju Eliju.
Ali Elije je pozvao Samuela i rekao mu: „Samuele, sine moj!“ A on odgovori: „Evo me!“
Tada ga upita: „Šta ti je rekao? Molim te, nemoj ništa da mi tajiš. Neka ti Bog učini tako i neka ti još doda ako mi zatajiš makar i jednu reč od svega što ti je rekao.“
Tada mu je Samuel sve ispričao i ništa mu nije zatajio. A on je rekao: „To je Gospodnja volja. Neka čini šta hoće.“
Samuel je rastao, i Gospod je bio s njim i nije dopuštao da ijedna njegova reč ostane neispunjena.
Ceo Izrael, od Dana do Beršebe, shvatio je da je Samuelu povereno da bude Gospodnji prorok.
Gospod se nastavio javljati u Šilohu, jer se Gospod otkrivao Samuelu u Šilohu po Gospodnjoj reči.
