- Posle nekog vremena došli su ljudi iz Zifa kod Saula u Gibeu i rekli mu: „Zar se David ne krije na brdu Hakili, naspram pustare?“
- Saul je ustao i otišao u pustinju Zif s tri hiljade izabranih Izraelaca da traži Davida u pustinji Zif.
- Ulogorio se pored puta na brdu Hakili, koje je naspram pustare, a David je bio u pustinji. David je saznao da je Saul došao za njim u pustinju.
- Zato je poslao ljude da izvide i saznaju da li je Saul već stigao.
- David je zatim ustao i otišao do mesta gde se Saul ulogorio i ugledao mesto gde su ležali Saul i Abner, Nerov sin, zapovednik vojske. Saul je ležao u ograđenom delu logora, a vojska je bila ulogorena svuda oko njega.
- Tada David reče Ahimelehu Hetejinu i Abišaju, Serujinom sinu, Joabovom bratu: „Ko će ići sa mnom kod Saula u logor?“ A Abišaj odgovori: „Ja ću ići s tobom.“
- Tako je David noću došao s Abišajem do ulogorene vojske. Saul je spavao u ograđenom delu logora, a koplje mu je bilo pored glave zabodeno u zemlju. Abner i vojnici ležali su oko njega.
- Abišaj reče Davidu: „Bog ti je danas predao u ruke tvog neprijatelja. Molim te, dopusti mi da ga jednim udarcem pribijem kopljem za zemlju. Drugi mi udarac neće ni trebati.“
- Ali David reče Abišaju: „Nemoj da ga ubiješ. Jer ko je još digao ruku na Gospodnjeg pomazanika i ostao nedužan?
- David još reče: „Tako živ bio Gospod, Gospod će ga udariti; ili će doći dan u koji će taj čovek umreti ili će otići u bitku i poginuti!
- Nipošto ne bih digao ruku na Gospodnjeg pomazanika, jer znam da bi to u Gospodnjim očima bilo neispravno. Molim te, uzmi sada koplje koje mu je pored glave i krčag za vodu, pa idemo.“
- Tada David uze koplje i krčag za vodu koji su bili pored Saulove glave, i oni odoše. Niko nije ništa video niti opazio i niko se nije probudio, jer su svi spavali dubokim snom koji je Gospod pustio na njih.
- Tako je David prešao na drugu stranu i stao podalje navrh gore, na velikoj udaljenosti.
- Zatim je David pozvao narod i Abnera, Nerovog sina: „Abnere, zašto se ne odazivaš?“ Abner odgovori: „Ko si ti što dozivaš kralja?“
- Tada David reče Abneru: „Zar nisi ti junak? Ko je kao ti u Izraelu? Zašto onda nisi čuvao svog gospodara, kralja? Jedan čovek došao je da ubije kralja, tvog gospodara.
- Nije dobro to što si učinio. Tako živ bio Gospod, zaslužili ste smrt jer niste čuvali svog gospodara, Gospodnjeg pomazanika! Pogledaj sada gde je kraljevo koplje i krčag za vodu koji su mu bili pored glave.“
- Tada Saul prepozna Davidov glas pa reče: „Je li to tvoj glas, sine moj Davide?“ A David odgovori: „Da, to je moj glas, moj gospodaru, kralju.“
- Zatim reče: „Zašto moj gospodar progoni svog slugu? Šta sam učinio i kakva je zloća u mojim rukama?
- Molim te sad, moj gospodaru, kralju, poslušaj reči svog sluge: Ako te je Gospod podigao na mene, neka mu bude ugodan miris prinosa od žita. Ali ako su to učinili ljudi, onda neka su prokleti pred Gospodom. Oterali su me danas da ne bih imao udela u Gospodnjem nasledstvu i rekli su: ‘Idi, služi drugim bogovima!’
- Zato ne dopusti da moja krv padne na zemlju pred Gospodnjim licem. Jer je izraelski kralj izašao da traži običnu buvu, kao kad neko lovi jarebicu po brdima.“
- Tada Saul reče: „Zgrešio sam. Vrati se, sine moj Davide, jer ti neću više činiti zla zato što je moja duša danas bila dragocena u tvojim očima. Postupio sam bezumno i mnogo sam pogrešio.“
- David odgovori: „Evo kraljevog koplja. Neka dođe jedan od ljudi da ga uzme.
- Gospod će svakom vratiti po njegovoj pravednosti i po njegovoj vernosti. Iako te je Gospod danas predao meni u ruke, nisam hteo da dignem ruku na Gospodnjeg pomazanika.
- Kao što je tvoja duša danas bila dragocena u mojim očima, tako neka moja duša bude dragocena u Gospodnjim očima, i neka me on izbavi iz svake nevolje.“
- Tada Saul reče Davidu: „Blagosloven da si, sine moj Davide. Ne samo što ćeš izvršiti svoje delo nego ćeš i izaći kao pobednik.“ Tako je David otišao svojim putem, a Saul se vratio u svoje mesto.
